CUDAN GLAS TE POZIVA
putujem vec mesec dva
put je kriva linija
putovanju se blizi kraj
ja te gledam ja te ne dam
da li ces me shvatiti ruke meni
pruziti slike se u glavi lome
ja te gledam ja te ne dam
ima, ima sve
u ovom krugu sama je
ima, ima sve
dijamantom hrani se
ovaj dan bas dobar je
jer u njemu nisi sam
ovaj dan se cini vecan
ja te gledam ja te ne dam
pokusavam zastati
ljudske srece kupiti
sve probleme pokriti
ja te gledam ja te ne dam
da li vidis ovaj znak
koji stoji pored puta
i u njemu to sam ja
ja te gledam ja te ne dam
telefon ti zvoni sad
cudan glas te poziva da li zelis da me vidis
ja te gledam ja te ne dam

NEBO,NEBO PLAVO JE
tog sam jutra ustao,
cudno pismo primio
brzo sam sve shvati
tajnu sam sacuvao
usput sam se pitao
da li sam sve poneo
nisam smeo misliti
da li cu se vratiti
nebo,nebo plavo je
ali meni drago je
srce moje crveno
samo kuci voljeno
trava ova zelena
dugo nije kosena
sobarica vilama
krevet meni namesta
svi,svi,svi gledaju,
svi svi svi pitaju
kada sam tu dosao
kada sam to shvatio
neki su me gnjavili
neki su me plasili
uglavnom su se pitali
zasto su nas pozvali
poceli su brojati
poceli su plakati
agonija straha
peva hladan znoj kao pivo
prijatelj je tada mek,
ti ga tuci udaraj
iza tebe kornjaca
na kamenu se suncala
tuga nebo pokriva
kao spil od karata.

981
spavao sam dobar dan
u koji se dizem dan
samo drugi neka nije
u njemu sam ocajan
trubac svira ustajem
novi dan mi kvari san
cigareta ruku moli
da u pluca primi dah
pokusavam ustati
na desno oko gledati
nemam snage ne mogu
casu vode ispijam
kupatilo to je raj
u njemu sam slobodan
voda hladna kao sneg
bacam se u zagrljaj
vrednost koju uzimam
deo mene graviram
svud po telu secanja
nestvaran sam oslonac
i likovi su nestvarni
jer oni zele pobeci
u krugove ih stavljam sve
toplom vodom ispiram
desna ruka visok pad
plovi telo vodama
hoce da me pojede
hoce da me otkrije
vetar me je jacao
zivot me naucio
krijem plavi kisobran
iz vode bezim sasvim zdrav,
ne ja necu da se budim,
POZIVAMO TOPLE REKE
lanac kao konac tezi
topli bes ga pokrece
vlazne ruke kriju strah
drvo svoje grane cuva
da je telo zumbul cvet
pustilo bi kapi srece
da je telo okvir slike
ovaj zid stoji krivo
tisina je u kavez usla
u stomaku kuca sat
plemenitih udara
stojim cvrsto ljuljam se
da je telo domar srece
nosili bi svi do pola
da je telo desna ruka
hvatao bih oblak maste
moc muzike imam sve
to me sada raduje
pozivamo tople reke
da hladnocu sutra lome
tupim macem secem problem
pored vatre ptica leti
da je telo zvuk sirena
pa se cudom krije luda d
a je telo letnja basta
svemir salje cvetove.

UMORAN JE OVAJ DAN
mladi covek kuca prazna
zaborav je deo puta
majcine su suze tople
edgar voli putovanja
profesore savet molim
rodjaci su kola prazna
spokoj doma vetar ljulja
udar groma da li spava
ja joj dajem sve
jer ona je sasvim sama
obrazi su skroz crveni
haljina je laka kratka
polagano tebi pridjem
sa lica tvoga kosu sklanjam
ti se plasis nemoj vise
mi smo ruka iste krvi
poljubicu usta tvoja
iz njih blista svetlost gori
zacuo se neki glas
utroba se gazdi klanja
kisa pada mokre glave
to je mesto mira srece
sunce bledi mesec stize
umoran je ovaj dan
reka stoji da te cuva
poplava je ruzan san.

SLOBODAN I NESTVARAN
pariz grad je sasvim mali,
sluzavke blede sede
pijanice dobre stare
restorani jug il' sever
emil jedan velik pas,
raskopcana kosulja
grube reci kao noz
tokom leta oprasta
i ti gledas beli zid
jer na njemu nesto pise
jahac kapu macki stavlja
stolice su od papira
a u pesmi peva pajac
slobodan i nestvaran
trag potomstva svake noci
u ruci je par il' nepar
suncokret u brojkama
prijatelj je tako drag
osmehom se budi jutro,
kao sakal jacam bol
za mnom krov se povija,
vucem dno deo sumnje
spazih tada srece put,
pijem vreme snazan sam
biti mudar glup il' brz,
smejem se jer dobro znam