TEBE TRAZIM


Ponekad je kamen jezgro istancani ostar profil
stidljivost je bolest blaga  jako toplih prihvatanja
misljenja su sukob strasti  zavidnost im dusu cepa
prozori su zeljni sunca  sastavljaju kraj sa krajem
Tvoje reci mene hrabre  tvoje reci meni znace
Vatromet to je London  verujem ti jer smo isti
obuzet sam silnom snagom  uzivam u tvojoj sreci
okrecem se tebe trazim  zidovi su moja reka
vremena su ovde stala  prazan prozor koji slikam

CAROBNA SU OSECANJA
Prostori su vremen stajanja  mog postenja simbol pesme
prikaz lica grca strasti  daljine su samo forme
duznost koju sebi dajem  pripadnost u ovom svetu
razvijene snazne struje  neiscrpna to je vrednost
Susret s tobom susret srece  ispod oka nezna rec
metropola skup kultura  i visina prvog sprata
dobrotaj je slika strepnji  carobna su osecanja
da li se secas datih reci  da li nocas mirno spava

JA IMAM SVOJ SAN

Sve razumem i sve shvatam  simpatizer pravog stanja
ja sam srecan kada pevam  cistoca je licna stvar
velicina tvojih reci  pobecuje snage vetra
slozenost je nekad draga  pomaze mi da nas cuva

PA DA
Istrosene cipele oprostaj su trazile  izmoreni koraci besciljno su lutali
rastimani glasovi horove su izdali  narativni putevi krajeve su videli
postavljena pitanja dolaze nam osmesi  unistena rasveta spektar se prosetao
harmonija pokreta brutalna su trazenja  ekonomske propasti plafoni su plakali
izlozena nepravda laskave su titule  pozitiv se razvio atraktivnog izgleda
opusteni tonovi moralni su porazi  kovrdzavi srafovi jalove su kasike
zarobljeni frizider mozgovi su  dvolicni raskvasena stolica standardi su pevali
uvazene gospoce bogato su prosile  vertikalna primanja
praznina je nestala  vredne ruke kratak dan on je
uvek radostan telefonski pozivi   prisutne su ljubavi
isceceni sokovi ruke su se pruzile  podeljeni pokloni lavovi su sabrali
vrata se otvorila publika je tapsala

KOCNICE

Raskrsca su nama znana  uzbucenju nema kraja
kontrasti su zivot snazan  slobodna je druga strana
lavirint te svuda trazi  neizvesnost rak je rana
vrlina je biti smer  kopija i deo maste
ja sam negde tu po strani  cigareta mene mami
odobravam neophodnost  ako moze ja bih sa vama
prijatelju kocnice ti ne rade bas sve
A+B+C+D - Avioni
Nejasni su ovi dani  opet neki vetar nosi
oblaci su nocas meki  ko li na njih sada pazi
jednaki su mudrost straha  tezine su nocu lepse
bezbriznost kod dece tesi  slucajnost je sasvim mala
Posmatracu tekst pripremi  svecano se ti obuci
gomila se slutnjom sledi  vezbaju se partizani
Ameriko lepa zemljo  zasto si nam ti daleko
iskrenost se zida tajno  da li zelis da poletis
A B C D avioni
Sada vidim odnos pravi  dokazi su svima strani
obojite telo moje  radosti su izvor raja
sve je proslo nema veze  uvelicaj lepe stvari
neunistiv cvrsto stojim  nebo nocas mirno plovi

RUZA LUTANJA

ALO ALO
Alo alo dobro jutro  koliko je sati sad
ja ne umem tako rano  kafa mi je potrebna
alo alo tezak dan  imam cudan osecaj
primam samo dobre vesti  a za druge odsutan
Alo alo ja sam noc   zabranjene vatre glas
otrovi su meni dati  osmehom se tiho borim
alo alo ko me trazi   samoca je deo kuce
nekultura seta gradom  u daljini vidim spas
Da li volis ova zvona  to je buka telefona
da li greskom sada zvone  iskopcajte telefone

ELIOT JE SREDA
Pripadnost je nekad bila tako draga  utisci su vera nemoralnih dela
vreme koje meris odavno vec stoji  deluje na mase oruzje u glavi
napustas li ljude koji sada pate  humori su laki bezvredni i prazni
porodica shvata uspehu se nada  polozaj je zanos urocenih muka
Ljubavnik je nezan moderan i pazen  pojava je primer bespuca i drame
voli svoje reci dela njega krase  naziva sve brojem kakvu radost pruza
preporod je svemir Eliot je sreda  udobnost je ono sto te sada muci
osnovno je pravo kad te zivot treba  pokreti su visak koji tebi smeta
zelim da budem crno i belo  zelim da budem crno i belo
Nevaznim se cini tako bleda senka  udarac u glavu kako mi to prija
dodirni mi ruke povrsinska paro  opis moga tela opis supljeg stabla

PAMETNI I LEPI
Izazov je kad se krajnost vidi  poslepodne zajednickih strana
drvece je oblak koji sedi  sva brutalnost plavookog zmaja
ne verujem u ispravnost reci  razlike su prefinjeni snovi
meni treba voda tokom puta  jedan kolac mesec i slova
Prilika je da ti sebe pruzim  objektivnost zovemo je ljubav
pregrst zelja pregrst nekih tajni  napijam se sad tisinom noci
duhovi su na tvoj pogled stali  marginalna ali slatka krajnost
slabost koju tako dobro skrivam  ja se borim ali sve to boli
Pametni i lepi - ostajemo sami
- ti i ja
Junak drustvo neizmerno voli  izbor glasa izbor pravih boja
stanice su blistav krov od kuce  bez prozora i bez drugih vrata
predstava je neko vaspitanje  prolazniku poklonite maste
godine su prisutno smirenje  neznost dima poslednje cigare

REFORMA U VASOJ GLAVI

Nervira me sva ta sila  vazduh zemlja vatra voda
ja ne mogu to da gledam   drzimo se svi za ruke
nervira me ta hladnoca  mogucnost je skroz sarena
ja ne zelim to da shvatim  toplinom se sada hranim
nervira me sada bolest  sudbine su ishod zelja
ja ne mogu biti deo  misterije tvog simbola
nervira me ljudska glupost  stvorila je okruzenja
ja ne zelim to da slusam  reci tvoje cudno zvuce
Nisam kriv - ni ja  Nisam kriv - ti znas
Nervira me kada moram  reforma u vasoj glavi
ja ne mogu ti me zoves  meni nije nista tesko
nervira me sav taj nered  nasleca su slava kraja
ja ne zelim da me hrabris  kada ovo nije smesno

VI STE LJUDI

Prijatelji ja sam drama  cuvar vaseg toplog stana
ja sam sila ja sam zakon  jezik znaka i topline
posmatram vas skoro tajno iznad neba opis pruzam
efekti su zvona stara  ja ih pazim svakog dana
Blagotvorne tuce boli  vremenom sam cinit znao
razmazeni kao lutke  ovu vrednost nesklad vodi
opijeni vasi snovi  i arsenal prostih reci
razne rase razne klase  namerno vas prave takvim
Vi ste ljudi tako mali  vama uvek nesto fali
Ja sam spijun ove zgrade  urbana sam transferzala
prosjaci su meni znani  kroz celinu proslih dana
dobrota je meni mana  sreca moja tako mala
najbolji sam kada spavam  izazov sam sluga vama

RAZGOVOR

Moja soba sad je tako prazna  punis sate punis sveze rane
stolice su gradilista senki  svaki covek trazi svoje mesto
razgovor je voda tako nezna  osmehom se uzdizem cesto
hrabrosti su ljubav ideala  divljenja su oblik postovanja
cujes li me kada glasno cutim   livade su nebom napijene
moja ljubav himna okeana  svoje mesto nikom ja ne dam
Istinite dajte meni price  istine su pesme istine su pesme
Komandujem telu neka stane  pomerite ljudi vase glave
licnosti su promaja od srece  ja razumem one koji beze
smirenost je prelepa visina  jedan dodir ispustenih misli
prijateljske ruke da ti pruze  kako da im kazem da je tesko